CRPM North Macedonia - SMART Balkans

ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima

Sažetak strateške orijentacije organizacije

ASTRA je organizacija posvećena iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, posebno ženama i decom, kao i pružanju podrške u potrazi za nestalom decom.

Opis projekta

Projekat ima za cilj da osigura pristup pravdi ugroženoj kategoriji stanovništva i da doprinese efikasnosti, odgovornosti i inkluzivnosti institucija na svim nivoima. Organizovanje kampanje na osnovu prethodno sprovedenog istraživanja imaće za cilj unapređivanje percepcije o prinudi na prosjačenje kao obliku trgovine ljudima, uticaće na povećanje svesti i imaće uticaj na građane i građanke za uspostavljanje sigurnih i inkluzivnih zajednica, naročito za (potencijalne) žrtve trgovine ljudima u svrhu prinude na prosjačenje.

Ciljevi projekta

Unapređenje prava i psiho-socijalnog položaja dece i odraslih, žrtava prinude na prosjačenje, kao prikrivene eksplotacije koja za cilj ima izrabljivanje u svrhu pribavljanja materijalne koristi kroz generisanje znanja i veština organizacija civilnog društva za unapređenje postupanja u slučajevima prinudnog prosjačenja dece i odraslih kao i jačanje lokalnih kapaciteta u borbi protiv prinude na prosjačenje kroz regionalnu razmenu sa organizacijama iz Bosne i Hercegovine, u cilju osnaživanja sistema podrške.

Korisnici

Krajnji korisnici projekta su deca i odrasli u riziku od eksploatacije kao i žrtve prinude na prosjačenje. Oni će zahvaljujući uključivanju ciljnih grupa projekta kao što su rukovodioci, postavljenici i stručni radnici iz ključnih institucija nadležnih za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima, naročito ženama i decom u Srbiji; osetiti benefite očekivanih rezultata kao što su unapređeno razumevanje i informisanost o problemu prinude na prosjačenje kao forme trgovine ljudima, uticaj na unapređenje javnih politika i zakonodavnog okvira kao i uticaj na unapređenje percepcije, bolju informisanost i stepen senzibilizacije opšte javnosti; o trgovini ljudima u svrhu prinudnog prosjačenja i eksploatacije dece i odraslih u Srbiji.

Glavne aktivnosti

Desk Istraživanje
Analiza prakse
Intervjui
Diskusioni forum
Policy brief – konkretan predlog za unapređenje javnih politika
Konkretna aktivnost zastupanja – stavljanje u praksu prikupljenog znanja
Kampanja i sirenje znanja i deljenje saznanja i informacija sa stručnom i opštom javnošću

Udruženje Fenomena

Sažetak strateške orijentacije organizacije

Vizija udruženja Fenomena je društvo koje se zasniva na solidarnosti, ravnopravnosti i emancipaciji od svih oblika dominacije, i društvo koje štiti životnu sredinu. Naša misija je da ohrabrimo pozitivnu društvenu promenu kroz promociju koncepta održivog razvoja i dopremo do različitih ciljnih grupa i organizacija (javnih i privatnih) na lokalnom i državnom nivou, kao i na nivou regije.

Opšti ciljevi su: osnaživanje i podrška osobama koje su preživele rodno zasnovano nasilje; prevencija nasilja među mladima; poboljšanje okvira politika; podizanje svesti i edukacija različitih ciljnih grupa po pitanjima održivog/integralnog razvoja, rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti; osnaživanje ekološke održivosti.

Tri osnovna programa udruženja Fenomena su:

PROGRAM “CENTAR ZA NENASILJE”
PROGRAM “RODNI MEJNSTRIMING”
PROGRAM “SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO”.

U okviru drugog programa Udruženje Fenomena od 2015. godine radi na uključivanju žena, mladih i građana u lokalne politike za smanjenje rizika od katastrofa.

Opis projekta

Ovim projektom Udruženje Fenomena podstiče saradnju između odeljenja lokalnih samouprava zaduženih za civilnu zaštitu (OCZ), srednjih škola i organizacija građanskog društva sa teritorije Sliva Zapadne Morave, na temu unapređene spremnosti na vanredne situacije i elementarne nepogode u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa (ZSRK).

Srednje škole i lokalne samouprave biće uključene u istraživanje, na osnovu kojeg će biti obezbeđeni podaci i analiza za detaljno razumevanje postojećih zakonskih obaveza i uslova (kapaciteta) srednjih škola sa ciljane teritorije za ispunjavanje zakonskih propisa u pogledu praksi za sprečavanje rizika od katastrofa (SRK). Posebna pažnja biće posvećena neophodnim i dostupnim budžetima koji se izdvajaju iz javnih budžetskih sredstava za ovu svrhu sa glavnim pitanjem – da li nadležne institucije izdvajaju dovoljno novca za sprovođenje ZSRK i da li postoji alternativa javnom budžetu. Analiza bi trebalo da se osvrne i na važnost multisektorske saradnje u pogledu unapređenja standarda u SRK i mogućnost realizacije multisektorske saradnje u jednoj lokalnoj samoupravi i/ili na široj geografskoj teritoriji kao što je Sliv Zapadne Morave.

Nakon javnog poziva za srednje škole sa teritorije Sliva Zapadne Morave i uz podršku stručnih saradnika/ca, u tri srednje škole biće izrađeni planski dokumenti za sprečavanje rizika od katastrofa. U jednoj srednjoj školi biće obezbeđena signalizacija i oprema za evakuaciju, kao i simulaciona vežba evakuacije.

Obrazovne aktivnosti (trening za trenerice/e, radionice u srednjim školama i obrazovni kamp za mlade) imaju za cilj povećanje znanja i kompetencija organizacija građanskog društva i mladih. 20 predstavnica/ka OGD steći će kompetencije za vođenje radionica sa mladima (ToT), a projektom je predviđena dalja saradnja i podrška za tri OGD koje će održati set radionica za 60 mladih iz najmanje tri srednje škole (odnosno 20 učesnika/ca po gradu).

Nakon održanih radionica za mlade u tri grada / srednje škole, biće objavljen novi javni poziv za učešće u obrazovnom kampu za mlade (pri čemu će prednost biti data mladima koji su uspešno završili radionice u svojim školama, ali i otvorena mogućnost za druge mlade koji su motivisani za učešće na kampu). Na kampu mladi uče veštine javnog zagovaranja koje nisu deo redovnog obrazovnog sistema ali čine važan deo obrazovanja za demokratski društveni život, kao i veštine realizovanja kampanje na društvenim mrežama za promociju kulture bezbednosti sa perspektivom rodne ravnopravnosti i ekologije. Nakon odabira omladinskog tima za sprovođenje online kampanje u poslednja tri meseca projekta ovaj tim mladih će uz mentorsku podršku planirati i implementirati kampanju na društvenoj mreži koja će strateški biti odabrana od strane omladinskog tima. Sadržaj kampanje će se odnositi na teme o kojima su mladi učili tokom projekta – na radionicama u školama, na edukativnom kampu, ali će biti korišćene i informacije iz istraživanja, a posebno video materijal o vežbama simulacije evakuacije u školama, što predstavlja jedan od primera dobre prakse iz projekta.

Ciljevi projekta

Opšti cilj: Povećanje učešća i svesti OGD, mladih, javnosti i institucija o reformi bezbednosnog sektora, jačanju otpornosti i smanjivanju rizika od katastrofa (SRK) u Republici Srbiji.

Specifični ciljevi

SC 1. Podstaknuta saradnja odeljenja lokalnih samouprava (LSU), srednjih škola i organizacija građanskog društva (OGD) na teritoriji Sliva Zapadne Morave u Srbiji i unapređena spremnost na elementarne nepogode u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa (ZSRK).

SC 2. Povećano učešće OGD i mladih u reformi bezbednosnog sektora tj. smanjenju rizika od katastrofa sa fokusom na civilnu zaštitu i spasavanje, uz prožimajuće teme ekologije i rodne ravnopravnosti.

SC 3. Povećan uticaj mladih na svest javnosti o važnosti smanjivanja rizika od katastrofa u Republici Srbiji, uz prožimajuće teme ekologije i rodne ravnopravnosti.

Korisnici

Ciljana teritorija je Sliv Zapadne Morave (centralna, južna i jugozapadna Srbija) odnosno 18 lokalnih samouprava, dok je očekivano učešće u projektu ciljnih grupa iz najmanje 10 lokalnih samouprava – 10 organizacija građanskog društva (OGD), 10 odeljenja za civilnu zaštitu (OCZ) i 10 srednjih škola.

10 OGD će biti osnažene za jači uticaj na pozitivne promene u domenima sigurnosti i stabilnosti u tri tematska okvira: spremnosti na vanredne situacije, rodnoj ravnopravnosti i uticaju klimatskih promena. Najmanje tri OGD će u nastavku projekta doprineti predlozima tokom radnih sastanaka i obrazovati mlade srednjoškolskog uzrasta tako što će sprovesti i organizovati radionice i vežbe civilne zaštite.

Odeljenja za civilnu zaštitu gradova ciljane teritorije biće uključena u istraživanje, radne sastanke za izradu planskih dokumenata, simulacione vežbe, davaće izjave za medije, i učestvovaće na završnoj konferenciji projekta zajedno sa drugim stejkholderima Sliva Zapadne Morave.

Od 10 srednjih škola koje će biti uključene u istraživanje, najmanje tri srednje škole biće izabrano za pojačavanje kapaciteta i otpornosti na vanredne situacije (aktivnosti izrade planskih dokumenata i realizacije radionica za učenike/ce), u jednoj srednjoj školi biće uveden sistem signalizacije za evakuaciju i izvedena pokazna vežba. Pored toga, najmanje sedam škola će učestvovati na završnoj konferenciji projekta i učiti o primerima dobre prakse iz projekta.

Krajni korisnici su mladi sa ciljane teritorije Sliva Zapadne Morave – najmanje 60 đaka iz tri uključene srednje škole kao korisnici praktičnih radionica koje organizuju OGD u saradnji sa školama i drugim akterima civilne zaštite (Crvenim krstom, službama hitne pomoći, vatrogasnim društvima, Gorskom službom spasavanja, planinarskim društvima i drugim). Od tog broja, najmanje 20 đaka biće krajni korisnici simulacionih vežbi civilne zaštite (pokazne vežbe evakuacije) u jednoj srednjoj školi, a najmanje 20 srednjoškolaca/ki (od kojih većina koji su prethodno pohađali radionice u školama) kao učesnici/e obrazovnog kampa sa temama projekta. Na kraju, najmanje 6 najmotivisanijih srednjoškolaca/ki imaće korist od mentorske podrške za javno zagovaranje i sprovođenje kampanje na internetu. Dodatno, mladi do kojih je dosegla vršnjačka javna kampanja – najmanje 100 mladih sa ciljane teritorije koji su imali neki online angažman tokom kampanje, definisani su kao krajnji korisnici projekta jer njihov angažman pokazuje doprinos sigurnosti i bezbednosti.

Glavne aktivnosti

Uvodne aktivnosti: javni poziv za učešće u projektu upućen srednjim školama sa teritorije Sliva Zapadne Morave (centralne, jugozapadne i južne Srbije) i udruženjima građana/ki, radni sastanci sa Odeljenjima za civilnu zaštitu gradova Sliva Zapadne Morave, školama i udruženjima.
Sprovođenje i publikovanje istraživanja o kapacitetima srednjih škola i odeljenja za civilnu zaštitu na teritorji Sliva Zapadne Morave u Srbiji za sprečavanje rizika od katastrofa u skladu sa ZSRK. Upitnici će biti poslati svim srednjim školama na ciljanoj teritoriji, kao i lokalnim samoupravama. Zaključci i preporuke činiće deo informativnog sadržaja u kampanji koju će voditi mladi.
Izrada procene rizika od katastrofa i planova za zaštitu i spasavanje u srednjim školama. Obeležavanje mesta za evakuaciju i izvođenje simulacionih vežbi evakuacije. Distribucija primera dobre prakse u uspostavljaju efikasnog sistema procene rizika od elementarnih nepogoda. Zagovaranje za budžetiranje – u tri ogledna plana biće istaknut primer potrebnog budžeta za signalizaciju i godišnje vežbe. Završna konferenca projekta (online).
Adaptacija Fenomeninog programa obuke za OGD i mlade – o osnovama SRK, spasavanja i civilne zaštite, sa prožimajućim temama ekologijom i rodnom ravnopravnosti. Sprovođenje treninga za trenerice/e za 20 članica/ova OGD. Realizacija seta radionica od strane OGD sa 60 mladih iz najmanje tri srednje škole na ciljanoj teritoriji.
Javni poziv za mlade sa ciljane teritorije i realizacija obrazovnog kampa za najmanje 20 mladih. Na kampu mladi uče veštine javnog zagovaranja i realizovanja kampanje na društvenim mrežama za promociju kulture bezbednosti sa perspektivom rodne ravnopravnosti i ekologije. Sprovođenje mentorskog programa za mlade. Sprovođenje kampanje od strane mladih i promocija primera dobre prakse na društvenim mrežama i drugim elektronskim i online medijima.

Društvo za razvoj kreativnosti

Sažetak strateške orijentacije organizacije

Društvo za razvoj kreativnosti je udruženje građana osnovano u Aleksincu februara 1997. godine, sa ciljem unapredjivanja lokalne zajednice i razvoja civilnih vrednosti. Kroz programe i projekte Društva je, od 1997. godine do danas, prošlo preko 5000 mladih i odraslih različitog kulturnog, socijalnog i etničkog porekla. Saradnici Društva konstantno unapređuju svoj rad i svoje kapacitete doprinoseći razvoju lokalne zajednice kao i razvoju civilnog društva u Jugoistočnoj Srbiji.

Društvo realizuje projekte i programe namenjene mladima, starim osobama, ženama i svim drugim kategorijama stanovnika koje danas u bilo kom obliku predstavljaju marginalizovane grupe, ne samo u lokalnoj zajednici već i šire.

Oblast delovanja: aktivno učestvovanje u razvoju lokalnih zajednica, jačanje aktivizma građana/ki podržavanjem građanskih inicijativa kao i saradnje svih članova zajednice sa ciljem razvijanja potencijala i kvaliteta civilnog društva. Oblasti aktivnosti: – Jačanje civilnog društva i transformacija javne vlasti u servis građana kroz stvaranja uslova komunikaciju i međusobni pozitivan uticaj između civilnog društva i javne vlasti; Osnaživanje i aktivno uključivanje marginalnih grupa u društvene tokove; Zalaganje za rodnu ravnopravnost i podrška građanskim inicijativama; Stvaranje uslova za intezivnije uključivanje mladih u javni život; Jačanje sopstvenih kapaciteta; Pružanje podrške i pomoći marginalizovanim grupama.

Opis projekta

Temelj projekta je postavljen na realnim podacima o nespremnosti i osposobljenosti građana i građanki na reagovanje u različitim kriznim situacijama. Bezbednosni problemi koji pogađaju žene i ostale ranjive grupe u lokalnim zajednicama retko se uzimaju u obzir prilikom formulisanja lokalnih bezbednosnih politika.

Projekat “IZvanredne” namenjen je osnaživanju ženskih organizacija i žena u tri regiona Srbije (nišavski, kolubarski i pirotski) u oblasti delovanja u vanrednim i kriznim situacijama i u skladu sa tim unapređenje javnih bezbednosnih politika na svim nivoima.

Ciljevi projekta

Opšti cilj je doprinos jačanju organizacija civilnog društva za njihovu snažniju i aktivniju ulogu u stvaranju i promociji mirnih inkluzivnih društava.

Specifični cilj(evi):

Unapređenje kapaciteta ženskih OCD za veće društveno delovanje u kriznim i vanrednim situacijama i unapređenje lokalnih bezbednosnih politika.
Promovisanje sigurnosti i stabilnosti i senzibilisanje šire javnosti za plansko i organizovano delovanje u kriznim situacijama.

Korisnici

Suštinski projekat “IZvanredne” namenjen je osnaživanju ženskih organizacija i žena u tri regiona Srbije (nišavski, kolubarski i pirotski) u oblasti delovanja u vanrednim i kriznim situacijama i u skladu sa tim unapređenje javnih bezbednosnih politika na svim nivoima.

Koristi:

Projektom se osnažuju ženske organizacije u tri regiona Srbije, jačaju se njihovi kapaciteti za reagovanja u hitnim situacijama i u oblasti bezbednosti i delovanju u vanrednim i kriznim situacijama. Osnažuju se i za bolje snalaženje u kriznim situacijama i uspostavljanje kriznog menadžmenta čime unapređuju svoje upravljačke kapacitete.
Žene iz uključenih regiona su više informisane o bezbednosti i kriznim situacijama i podstaknute na intezivnije uključivanje u rad lokalnih ženskih organizacija, na veći aktivizam u sopstvenim lokalnim sredinama, povećano znanje o delovanju u kriznim situacijama.
Predstavnici donosioca odluka, lokalnih vlasti i javnih instiutucija dobijaju nove resurse, ostvaruju mogućnosti za izradu kvalitetnih lokalnih politika iz oblasti bezbednosti, veći stepen rodne ravnopravnosti i umrežavanje i razmenu iskustva i uspostavljanje saradnje sa drugim uključnim opštinama i organizacijama.
Sve ostale OCD, građanke i građani, predstavnici institucija i lokalnih administracija, mediji, u sva tri uključena regiona su više informisani o organizovanom delovanju u kriznim situacijama, osećaju se sigurnije i bezbednim okruženjem.

Glavne aktivnosti

Istraživanje;
Jačanje kapaciteta OCD;
Obuka za volonterizam u hitnim situacijama lokalnih ženskih OCD;
Radionice osnaživanja;
Konsultativni proces:
Inicijativni sastanci;
Okrugli stolovi;
Kampanja:
Medijska kampanja;
Završni događaj.

UG Institut za istraživanje korupcije Kareja

Opis

Jedan od najvećih problema u Srbiji je korupcija a posebno politička korupcija (na visokom nivou); to je opšte poznato. Vlast pokušava da prikaže da se bori protiv korupcije. Jedan od načina na koji to čini je i putem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji. Prethodna Nacionalna strategija doneta je za period od 2013 – 2018. Od 2018. Srbija nema Nacionalnu strategiju. Država je u aprilu ove godine počela sa izradom Nacrta Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji za period od 2023 – 2028. godine. U radnu grupu za izradu Nacrta uključeno je i pet organizacija civilnog društva (OCD), meĎu kojima je i Institut za istraživanje korupcije Kareja. Aktivne su samo dve (Kareja i TS), ostale tri ne dolaze na sastanke. Osim problema odsustva OCD, mnogo je veći problem što je postupak izrade Nacrta metodološki manjkav, čak i pogrešan, nedostaje analiza prethodne Nacionalne strategije i njenog uticaja na (ne)sprečavanje korupcije; nedostaje analiza stanja korupcije u Srbiji; uporno se izbegava uočavanje najopasnijeg oblika političke korupcije.

Cilj intervencije:

– Snažnije, održivije i dinamičnije OCD u Srbiji.

– Povećana efikasnost uticaja graĎana i graĎanki na promene kroz OCD koje promovišu borbu protiv korupcije, posebno protiv političke korupcije, u vezi sa izradom teksta Nacrta Nacionalne strategije.

– Povećana svest javnosti o važnosti aktivnog učešća civilnog društva u borbi protiv korupcije kao značajnim razvojnim inicijativama u Srbiji kao delu Zapadnog Balkana

Ciljne grupe

– Šira javnost u Srbiji svesna značaja adekavatne Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije,

– NVO sector i mediji.

– Naučna i antikorupcijska zajednica,

– Radna grupa za izradu Nacrta Nacionalne strategije,

– Donosioci odluka (Ministarstvo pravde i vlada).

Glavni aktivnosti

1 Okupljanje OCD (predlog: BIRODI i TS iz Beograda, BUM Bečej, CEMA Čačak, PAKT Loznica, Užički centar za demokratiju Užice, Centar za integritet Niš) i nekoliko nezavisnih antikorupcijskih eksperata; i uspostavljanje neformalnog tela za alternativni pristup izradi Nacrta Nacionalne strategije (sa namerom da telo i nakon isteka ove intervencije nastavi praćenje izrade, usvajanja i primene Nacionalne strategije).

2 Upoznavanje neformalne grupe sa uočenim nedostacima i svim do sada preduzetim aktivnostima u vezi sa ovom ad-hoc intervencijom (neke OCD smo već upoznali).

3 Prvi radni (video) sastanak neformalnog tela.

4 Radni sastanci (video i u živo).

5 Uključivanje navedenih OCD u podgrupe za izradu Nacrta. Planirano je tri prisustva sastancima (u budžetu tri putovanja iz unutrašnjosti u Beograd)

6 Pribavljanje mišljenja naučne zajednice.

7 Kontaktiranje i animiranje medija sa kojima imamo saradnju i objava dva novinarska teksta.

8 Prikupljanje relevantne dokumentacije

9 Izrada alternativnog izveštaja u kratkoj formi. Sadržaj izveštaja: analiza primene prethodne Nacionalne strategije, njenog uticaja na korupciju, analiza stanja korupcije, sa primedbama ipredlozima. Olakšanje je da smo sa izradom alternativnog izveštaja počeli.

10 Priprema za štampu i minimalni dizajn

11 Štampa izveštaja i objava u “e” verziji

12 Dostavljanje alternativnog izveštaja donosiocima odluka, medijima, zainteresovanoj javnosti.

13 Objave na FB-u

14 Press konferencija

15 Monitoring Nacionalne strategije do usvajanja.

Grupa 484

Sažetak projekta

Veliki deo srpskog društva, uključujući i mlade, ne smatra da je prisustvo različitih manjinskih kulturnih i etničkih identiteta korisno za razvoj. Kulturna raznolikost se doživljava kao izvor tenzija, pa čak i kao opasnost za koheziju društva. Mladi najčešće ne održavaju kontakt sa svojim vršnjacima koji pripadaju drugim kulturama. Srbi i Albanci vode paralelne živote u Opštini Bujanovac, pohađaju odvojene škole i imaju malo međusobne socijalizacije i interakcije, a politička volja da se situacija promeni još uvek je slaba. Stoga je posebano značajno omogućiti povećanje osetljivosti mladih za etničke i druge oblike nejednakosti, kao i sticanje interkulturalnih kompetencija koje mladi najčešće ne mogu da steknu kroz formalno obrazovanje. Pozitivna iskustva sa pripadnicima druge etničke zajednice, koju mladi mogu steći kroz interakciju u zajedničkim vannastavnim aktivnostima, može pozitivno uticati na dekonstrukciju stereotipa i predrasuda prema pojedincima iz druge etničke grupe. Zbog toga je neophodno kontinuirano podsticati društveni aktivizam mladih, njihovu spremnost da sa vršnjacima drugačijeg etničkog porekla sarađuju, radeći na zajedničkim projektima koji promovišu osnovne vrednosti građanskog multietničkog društva. Šest osnovnih barijera u interkulturalnoj komunikaciji su: pretpostavka o sličnostima, jezik, pogrešna interpretacija neverbalnih poruka, prisustvo prekoncepcija i stereotipa, tendencija da vrednujemo, anksioznost i tenzija (Barna, 1994). Stoga ovaj projekat adresira problem nedostatka interkulturnih kompetencija učenika i zaposlenih u obrazovnim i kulturnim ustanovama i fokusira se na razvoj kreativnog alata „Intercool tool“ – interkulturalne društvene igre koja će biti usmerena na prevazilaženje ključnih barijera u interkulturalnoj komunikaciji, ali i na zanimljiv način edukovati mlade o životu “onih drugih“ i time uticati na smanjenje interetničke distance.

Ciljevi projekta

Opšti projektni cilj: Jačanje kapaciteta lokalnih zajednica na teritoriji Opštine Bujanovac za interkulturalni dijalog, društvenu koheziju i lokalni razvoj, kroz stvaranje prilika za interakciju i saradnju između pripadnika (dece i odraslih)različitih etničkih zajednica (romske, albanske, srpske)

Specifični projektni ciljevi:

Jačanje relevantnih kompetencija lokalnih aktera (nastavnika, studenata sa Pedagoškog fakulteta u Vranju, kulturnih i omladinskih radnika) ključnih za razvoj interkulturnalog obrazovanja i promociju interkulturalnih vrednosti u školama i lokalnoj zajednici;
Unapređenje interkulturalnih kompetencija učenika osnovnih i srednjih škola kroz razvoj društvenih igara posvećenih istraživanju interkulturalnih aspekata lokalne kulture, tradicije i običaja;
Unapređenje interkulturalnog dijaloga i socijalne kohezije putem kampanje zagovaranja za kreiranje „zajedničkih prostora” za druženje mladih iz svih etničkih zajednica u Bujanovcu.

Korisnici

1) Srednjoškolci i studenti, nastavnici i kulturni radnici, obrazovni i kulturni akteri će unaprediti svoje opšte interkulturalne kompetencije (kompetencije da žive u multikulturalnom okruženju, odnosno da razumeju kulturne različitosti i komuniciraju sa ljudima različitog kulturnog porekla). Pored toga, studenti, nastavnici i kulturni radnici unaprediće svoje kompetencije za osmišljavanje i sprovođenje obrazovnih i/ili kulturnih programa koji se odnose na interkulturalna pitanja, uključujući istraživanje interkulturalnih aspekata lokalne tradicije, podsticanje interkulturalnog dijaloga, itd. Dalje, ovi i drugi akteri u oblastima obrazovanja i kulture unaprediće svoje sposobnosti da analiziraju, razvijaju ili unapređuju i primenjuju politike koje neguju interkulturalni dijalog i promovišu interkulturalizam.

2) Migranti i pridošlice (uključujući tražioce azila, izbeglice i osobe kojima je odobren drugi oblik međunarodne ili humanitarne zaštite) ostvariće dobrobiti od programa podrške koji odgovaraju na njihove ključne potrebe i, na primer, poboljšavaju njihovo psihosocijalno blagostanje i unapređuju njihove životne veštine, ali takođe i olakšavaju njihovu integraciju u lokalne zajednice.

3) Osobe u specifično ranjivim situacijama, iz lokalnih i migrantskih zajednica, ostvariće koristi od programa koji su pažljivo osmišljeni tako da adekvatno odgovaraju njihovim specifičnim potrebama i ranjivostima.

4) Lokalne zajednice će imati koristi od poboljšane društvene kohezije, ali i od kapaciteta i potencijala koje pridošlice i marginalizovane osobe mogu da unesu u lokalni razvoj.

Glavni aktivnosti

Realizacija treninga i kreiranje društvene igre „Intercool tool“ kao alata za promociju interkulturalnog dijaloga u zajednici
Pilotiranje društvene igre kroz radioničarski rad sa učenicima
Promocija rezultata i javno zagovaranje za unapređenje interkulturalnog dijaloga i socijalne kohezije u Bujanovcu

Udruženje Škogled

Sažetak projekta

Projekat Školaboratorija 007: stazom snova do društvene promene deo je višegodišnjeg kolektivnog napora da se u jednom prigradskom naselju Beograda–naselju Ledine–odgovori na problem društvenog raslojavanja koji je rezultat geo-političkih promena na Balkanu u proteklih tri decenije. Sa formiranjem novih nacionalnih identiteta na prostoru Balkana formirani su novi kulturološki obrasci koji marginalizuju sve one koji svojim identitetom odstupaju od dominantnih obrazaca–u ovom slučaju srednje-staležne porodice pravoslavnih Srba bele boje kože.
Ovaj proces marginalzacije i društvenog raslojavanja posebno je uočljiv ukoliko se obrati pažnja na trend upisa dece u osnovne škole. U naselju Ledine, osnovna škola Vlada Obradović Kameni već četvrti put zaredom upisuje isključivo decu iz porodica čiji maternji jezik nije srpski, čija boja kože nije bela, čiji kulturni obrasci nisu deo kurikuluma, i čiji ekonomski status ne dozvoljava ravnopravno učešće u obrazovnom procesu kao preduslova za društvenu participaciju.
Nasuprot deci škole Vlada Obradović Kameni, deca koja dolaze iz porodica dominantnog kulturnog obrasca, upisuju se u škole drugih, kulturno homogenijih naselja. Ovo razdvajanje dece u periodu ranog detinjstva i kulturna marginalizacija koja prati ovaj proces, utiču na kvalitet vremena u kojem živimo, a posebno na kvalitet vremena u budućnosti Balkana.
Stoga, 2016. godine osnovana je lokalna inicijativa Škogled, sa ciljem da pronikne, društveno osvesti i interveniše u ovom procesu kako bi se stvorili uslovi za društveno detinjstvo kao preduslov za razvoj odnosa prijateljstva i pomirenja na Balkanu.

Ciljevi projekta

Opšti cilj projekta je ostvarivanje kontinuiteta interkulturalnog dijaloga u jednom od marginalizovanih prigradskih naselja Beograda kao preduslova za razvoj odnosa poverenja, međusobne tolerancije i poštovanja različitosti u društvu singularnog identiteta kakvo je srpsko.
Specifični ciljevi projekta jesu unapređenje životnog okruženja kroz lokalnu akciju u naselju Ledine, izgradnja društvene infrastrukture i slavljenje susreta u različitosti.

Korisnici

Ciljne grupe ovog projekta su pre svih deca i mladi naselja Ledine, koja kroz godine rastu, preuzimaju inicijativu i odgovornost za aktivnosti u naselju. Ispunjavajući programski vakum u toku letnjeg raspusta, vannastavni program Školaboratorije ovoj ciljnoj grupi daje smisao. Iz godine u godinu, zajedno sa ovom ciljnom grupom, rastu i odnosi poverenja u zajednici.

Budući da se program realizuje u otvorenom javnom prostoru, često osvajajući i ulice, vidljivost ovih aktivnosti je velika. Pored dece i mladih, Školaboratoriju prati i čitavo naselje, njihovi roditelji, komšije i rodbina. Ovaj transgeneracijski i radikalno otvoreni pristup lokalnoj akciji tematski i prostorno upućuje na školu kao krajnjem korisniku naših aktivnosti. Sa idejom da okupi sve, projekat sve vreme radi na promociji ideje o upisu dece (sve dece iz naselja) u lokalnu školu, otvarajući tako mogućnost za interkulturalni dijalog u okviru institucije. Ovaj partnerski odnos sa institucijom škole i zaposlenima u školi prevazilazi institucionalne okvire i na taj način odgovara na specifične potrebe dece iz naselja.

Glavni aktivnosti

Realizacija programa Školaboratorije 007
Izvođenje intervencije u školskom dvorištu
Dokumentovanje procesa

Art Aparat

Sažetak projekta

Iako je Ustav Republike Srbije usklađen sa osnovnim evropskim vrednostima i podrazumeva društvo ukorenjeno u socijalnoj pravdi, u kome nacionalne manjine uživaju posebnu pažnju u cilju postizanja pune ravnopravnosti i zabranjena je diskriminacija i izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje, realnosti najugroženijih grupa su u praksi vrlo često drugačije. Istraživanje o položaju Roma u Srbiji, koje je sprovela organizacija Civil Rights Defenders (2018.) govori da su Romi, uopšteno govoreći, suočeni sa diskriminacijom i isključenjem iz svih sfera javnog života. Isto istraživanje govori da u Srbiji preovladava anticiganizam, kumulativna diskriminacija i predrasude i pogrešna percepcija Roma kao i u drugim zemljama u Evropi.

Problem socijalne isključenosti Roma i Romkinja i nedostatak interkulturalnog dijaloga vrlo negativno utiče i na pripadnike opšte populacije i širu javnost, koja nema dovoljno prilike da upoznaje romsku zajednicu i njihove probleme, zbog čega se stereotipizacija i diskriminacija Roma i Romkinja ne prekida već perpetuira iz generacije u generaciju. Na ovaj način, čitavo društvo gubi jer se boljim razumevanjem veoma interesantne i raznovrsne romske kulture otvara prostor za bolje međusobno razumevanje, saradnju i korišćenje svih potencijala kulturne raznolikosti za dobrobit svih članova društva u Srbiji.

Art Aparat u kontinuitetu od 2016. godine koristi muziku i umetničku produkciju, kako bi približio pripadnike opšte populacije i romske zajednice, podstakao interkulturalni dijalog i doprineo smanjenju diskriminacije i promociji romske kulture u Srbiji. Razvijajući jedinstven pristup koji koristi muziku i kreativnost kao alat za povezivanje ljudi u direktan zajednički rad i razmenu, uspeli smo da uključimo više od 350 najmarginovaromske dece i mladih iz romske zajednice i više od 250 ljudi iz opšte populacije u zajedničku umetničku produkciju, stvarajući tako mogućnosti za učenje i razmenu, i negovanje prijateljstva, solidarnosti i zajedništva. Kroz rad u interkulturalnom horu Svi UGLAS, organizaciju koncerata, produkciju audio-vizuelnih sadržaja i drugih javnih događaja, kontinuirano smo radili na podizanju znanja i veština kod dece i mladih iz romske zajednice, promociji romske kulture, ali i podizanju svesti kod obe zajednice o značaju jačanja društvene kohezije.

Ciljevi projekta

Generalni cilj projekta je promocija interkulturalnog dijaloga kroz audio-vizuelnu umetničku produkciju.

Specifični ciljevi projekta:

Sticanje interkulturalnih kompetencija i upoznavanje romske kulture kod pripadnika romske i opšte populacije
Smanjenje diskriminacije opšte populacije prema romskoj zajednici i jačanje empatije i solidarnosti u društvu
Senzibilizacija i upoznavanje optšte populacije sa temu romskih prava i položaja Roma i Romkinja
Promocija romske kulture
Socijalno uključivanje dece i mladih iz romske zajednice
Promocija muzike kao alata za društvenu promenu

Korisnici

Naš rad se podjednako fokusira na pripadnike romske i neromske zajednice.

Deca i omladina iz romske zajednice sa kojom radimo, jedna su od socijalno najisključenijih grupa u Srbiji. Često žive u ekstremnom siromaštvu i nemaju mogunosti da redovno pohađaju školu. Zbog teškog načina života, ova deca nemaju mogućnosti da razvijaju svoje veštine i talente. Interkulturalni hor Svi UGLAS, kao i druge aktivnosti koje organizujemo, pomaže im da steknu nova znanja, radne navike, steknu nova prijateljstva van svoje primarne zajednice i izgrade osećaj zajedništva, rade na završavanju zadataka, jačaju samopouzdanje i uči ih da vole i cene sopstvenu kulturu.

Pored romske dece i omladine, naši korisnici su pripadnici opšte populacije koji aktivno učestvuju u projektu. Kroz neposredan zajednički rad i umetničko stvaralaštvo sa romskom decom i omladinom, ljudi iz ove ciljne grupe upoznaju romsku kulturu, stiču nova prijateljstva i upoznaju se sa položajem Roma u Srbiji.

Korisnici našeg projekta su i posetioci javne manifestacije i potrošači audio-vizuelnog sadržaja koji će biti kreirani kroz projekat, koji će upoznati romsku kulturu i umetnost i upoznati se sa vrednostima koje naš hor promoviše – empatiju, solidarnost i zajedništvo.

Glavni aktivnosti

Priprema koncerta-Rad sa decom i širom zajednicom u okviru muzičkih radionica
Produkcija i održavanje koncerta
Umetnička produkcija i promocija dva video spota
Promocija materijala preko Jutjuba, društvenih mreža i medija

Tebrizam

Sažetak projekta

Bor je industrijski grad u kome se mladi ljudi suočavaju sa nizom društvenih i ekonomskih izazova koji utiču na njihovu sposobnost da se u potpunosti kreativno izraze i da pozitivno utiču na njihove zajednice. Industrijska priroda grada dovela je do mnogih problema koji nesrazmerno pogađaju mlade, a nedostatak digitalne pismenosti predstavlja otežavajući faktor jer mladi ne nalaze u digitalnim medijima mogućnost za ukazivanje na svoje probleme, već za beg od stvarnosti.
Pitanje nedovoljne digitalne pismenosti među mladima u Boru je od ključnog značaja jer utiče ne samo na njihov lični i profesionalni razvoj već i na dobrobit njihovih zajednica. Osposobljavanjem mladih ljudi neophodnim digitalnim veštinama i znanjem, oni mogu igrati aktivniju ulogu u uključivanje u rešavanje problema sa kojima se njihova zajednica u našem gradu suočava, uključujući pitanja životne sredine i zdravlja, nezaposlenosti, mentalnih problema, školskih izazova i slično.

Ciljevi projekta

Opšti cilj je jačanje participativne uloge mladih u Boru kroz njihovo umrežavanje i osnaživanje veština digitalne pismenosti za rešavanje zajedničkih problema lokalne zajednice.

Specifični ciljevi:

Umrežavanje i jačanje kapaciteta digitalne pismenosti mladih radi jačanja njihovog učešća u društvu
Povećanje svesti građana Bora na važnost učešća mladih u procesu odlučivanja i rešavanja problema na lokalu

Korisnici

Ciljna grupa ovog projekta i osobe koji će imati koristi od našeg rada jesu mladi ljudi starosti između 15 i 30 godina sa prebivalištem na teritoriji grada Bora. Ova grupa je izabrana jer su upravo oni budući lideri i donosioci odluka u gradu, a njihova digitalna pismenost i veštine igraju ključnu ulogu u njihovoj sposobnosti da pozitivno u budućnosti utiču na svoje zajednice i grad u celini.

Krajnji korisnici ovog projekta su mladi ljudi, koji će biti obučeni veštinama digitalne pismenosti kako bi postali aktivniji i uključeni u društveni i digitalni aktivizam.

Jedno od glavnih ograničenja ciljne grupe je nedostatak pristupa digitalnim tehnologijama i internetu, što može ometati njihovu mogućnost da u potpunosti učestvuju u projektu. Pored toga, može postojati i nedostatak obrazovanja i dostupnih resursa u gradu, što dodatno ograničava njihovu sposobnost da se efikasno angažuju u društvenom i digitalnom aktivizmu. Ova ograničenja će se rešavati kroz obezbeđivanje tehnologije i resursa tokom procesa obuke i obrazovanja. Ciljna grupa će takođe obuhvatati mlade ljude različitih nacija, veroispovesti, seksualnih opredeljenosti, polova, rasa i socijalnih statusa.

Glavni aktivnosti

Istraživanje
Tribina
Radionice
Online hub (Discord resurs centar)
Grassroot kampanja

Centar za monitoring i aktivizam – CEMA

Sažetak projekta

Građanska participacija i građanski nadzor je jedan od ključnih modela za sprovođenje principa dobre uprave. Nažalost, ovaj model, posebno u lokalnim zajednicama, je nedovoljno prihvaćen od strane građana.
Osim toga, procese donošenja odluka karakteriše otpor javnih vlasti prema kreiranju javnih politika zasnovanih na dokazima, kao i odsustvo transparentnosti, odgovornosti i uključivanje OCD u proces donošenja odluka. Odnos između javnih vlasti i organizacija civilnog društva još uvek obeležavaju fragmentarna saradnja i selektivan pristup pojedinačnim organizacijama.
Moguća rešenja/aktivnosti za sprečavanje (ili bar ublažavanje) prikazanog stanja na lokalnom nivou su:
Istraživanje percepcije građana o korupciji na lokalnom nivou kojim bi se argumentovao obim ovog problema;
Javno zagovaranje za uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama (grad Čačak) u kome bi građani uzeli aktivno učešće;
Informisanje i edukacija građana o značaju njihovog aktivnog učešća u uspostavljanju
lokalnih antikoruptivnih mehanizama.

Ciljevi projekta

Opšti cilj projekta je sprečavanje korupcije kroz uspostavljene efikasne lokalne antikoruptivne mehanizame u gradu Čačku.

Specifični ciljevi:

Sprovesti istraživanje percepcije građana o korupciji na lokalnom nivou (grad Čačak) sa više od 200 učesnika i dokument predstaviti javnosti (policy brief).
Kroz različite transfere znanja (radionice, fokus grupe, mentoring) edukovati više od 50 osoba za aktivno učešće u uspostavljanju lokalnih antikoruptivnih mehanizama, a kroz proizvedene medijske sadržaje kontinuirano informisati građane o ovoj temi.
Kroz zagovarački proces i međusektorsku saradnju između građana/OCD, nezavisnih medija i lokalnih institucija inicirati uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama u gradu Čačku.

Korisnici

Benefite od realizacije projekta „Uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama u gradu Čačku“ imaće svi građani/ke grada Čačka (usvojen Lokalni antikorupcijski plan i formirano telo za njegovo praćenje), a ujedno i građani/ke Srbije jer će lokalne institucije ispuniti obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 evropskih integracija (aktivnost 2.2.10.37).

Glavni aktivnosti

Mapiranje problema/istraživanje
Transferi znanja/edukacija
Informisanje i medijska kampanja
Kampanja javnog zagovaranja

Volonterski centar Vojvodine

Sažetak projekta

Ovaj projekt cilja da adresira globalni problem klimatskih promena i ekološke krize, ali i lokalni problem nedostatka obrazovanja kod građana/ki Novog Sada o zaštiti životne sredine. Kako u globalnom, tako i u lokalnom kontekstu, pitanje zagađenja vazduha i upravljanja otpadom ostaju ključna zbog uticaja na ljudsko zdravlje, i samim tim i na bezbednost i sigurnost lokalnih zajednica. Iako klimatska kriza kao globalni, sistemski i sistematski problem, zahteva podjednako sistematično rešenje ona istovremeno zahteva učešće pojedinaca koji su neretko ostavljeni bez osnovnih informacija i resursa koji bi im pomogli da svoje životne navike lakše prilagode ekološkim zahtevima.

Ciljevi projekta

Opšti cilj ovog projekta je da poveća kapacitete građana/ki Novog Sada za razumevanje i usvajanje održivih praksi koje će podići njihove pojedinačne doprinose u unapređenju stanja životne sredine.

Specifični ciljevi su:

informisati građane/ke Novog Sada o kompostiranju kao i načinima da sami sagrade svoje kompostere;
omogućiti angažovanje i udruživanje oko zajedničkog interesa i delovanje na polju smanjivanja otpada;
podizati svest šire zajednice (pojedinaca u i van Novog Sada) o uticaju nedostataka adekvatnog sisteme za upravljanje otpadom kao i uticaju postojeće praksa odlaganja organskog otpada po ljudskom i okolišnom zdravlju.

Korisnici

Projekat će omogućiti da 20 ljudi iz Novog Sada dobije priliku da nauči teorijske aspekte kompostiranja i uticaja koje oova metoda ima na životnu sredinu kao i da isporba tehnike klasičnog i bokaši kompostiranja uz obuku za izgradnju ovih kompostera. Dodatno, po završetku radionica, 10 lokalnih inicijativa i organizacija će dobiti po jedan klasični komposter kako bi mogli da ove prakse nastave u okviru svojih zajednica. Pored direktnih korisnika, kroz kampanju na društvenim mrežama, ideje, vrednosti i praktične informacije doći će i do šire zajednice pratilaca VCV-a na društvenim mrežama.

Glavni aktivnosti

Uvodna radionica o kompostiranju
Radionica klasičnog kompostiranja i izgradnja klasičnih kompostera
Radionice bokaši kompostiranja i izgradnje bokaši kompostera
Donacija klasičnih kompostera organizacijama, inicijativama i kolektivima
Kampanja na društvenim mrežama