All posts by : SMART Balkans

Stanovništvo Severne Makedonije trenutno iznosi 1 836 713, prema Balkan Insight-u, a stanovništvo se smanjilo za 9,2 odsto tokom dve decenije. To je 185.834 manje od broja sa poslednjeg popisa. Oko 207 područja, uglavnom sela, trenutno je nenaseljeno. Iako je došlo do mnogih promena, nacionalni sastav stanovništva nije se mnogo promenio. Skoro 60 odsto su etnički Makedonci, a nešto manje od 25 odsto su Albanci. Manjine su Turci, Romi, Srbi i Bošnjaci. Ako se uzme u obzir nerezidentno stanovništvo, odnos većinske smene i u korist Albanaca (Makedonci oko 55 odsto i Albanci skoro 30 odsto). U poređenju sa prethodnim popisom iz 2002. godine, broj Albanaca je ostao konstantan, ali se smanjio broj etničkih Makedonaca. Faktor koji je mogao uticati na ove podatke je da je preko 130.000 odbilo da učestvuje u lokalnom popisu (ali su uključeni u konačan broj stanovnika). Bilo je mnogo tehničkih poteškoća i poziva na bojkot prilikom prebrojavanja, zbog navođenja sumnje na nameštanje. Rezultati nisu pokazali veliki broj Bugara u Severnoj Makedoniji, broj ljudi koji su se izjasnili kao Bugari je nešto veći od 3.500 (oko 1.500 na prethodnom rekordu).

Bugarska vlada svoju tvrdnju o više od 100.000 Bugara potkrepila je činjenicom da je veliki broj pasoša dala građanima Severne Makedonije od ulaska u EU. Tvrdi se da je bugarska manjina bila podvrgnuta represiji, ali se široko sumnja da je većina ljudi uzela bugarske pasoše iz praktičnih razloga vezanih za EU ​​i lakšeg putovanja. Bugarska blokira početak pristupnih pregovora Severne Makedonije i Evropske unije. Zbog novih vlada u obe zemlje i činjenice da je problem zasnovan na istorijskom sporu, postoji nada za budući kompromis.

Novi premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i novi premijer Bugarske Kiril Petkov izrazili su nadu u bolju saradnju dve zemlje. Ultimatum prethodne bugarske vlade sa premijerom Bojkom Borisovim tražio je da Severna Makedonija prihvati da su i makedonska nacija i makedonski jezik bugarskog karaktera i da imaju svoje nasleđe. Ovo takođe utiče na bezbednost u toj oblasti, posebno zbog bugarske vlade. Potencijalni kompromisi mogli bi da izazovu probleme u Bugarskoj, a dve od četiri koalicione stranke odbijaju inicijativu premijera Petkova koja ide u pravcu kompromisa sa Skopljem.

Prema IFMES-u, povećani su izazovi i pretnje u Severnoj Makedoniji. Posle dugotrajnih i složenih pregovora, politički lideri Severne Makedonije su u junu 2016. godine (Pržinski sporazum) postigli sporazum o prevazilaženju dugotrajne političke krize. To je prouzrokovano nezakonitim prisluškivanjem preko 20.000 građana i režimskom pljačkom preko pet milijardi evra javnog novca, održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2016. godine uz ispunjenje nekih preduslova. Očišćena je izborna lista sa viškom od čak 330.000 birača i uspostavljena odgovarajuća medijska regulativa (obezbeđen jednak pristup i tretman u medijima svim političkim subjektima koji učestvuju u izbornom procesu umesto pune medijske hegemonije). Političke, diplomatske i šire društvene paradigme u Severnoj Makedoniji počele su da se menjaju pre šest godina kada je Zoran Zaev pokrenuo talas demokratske i mirne promene vlasti, što je dovelo do nove i pozitivnije situacije.

Ranije pomenuto nezakonito prisluškivanje nekih od državnih službenika u oblasti bezbednosti i kontraobaveštajne delatnosti prisluškivalo je blizu 4.300 telefonskih brojeva bez pribavljanja sudskih naloga, direktno ili indirektno oštetilo više od 20.000 ljudi. Ispitujući nezakonite radnje vlasti, treba pomenuti i bivšeg premijera S. Makedonije Nikolu Gruevskog, koji je osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalne kupovine luksuznog automobila vrednog 600.000 evra i trenutno je u bekstvu.

Članstvo u NATO zaokružuje makedonsku državnost. Ona garantuje opstanak i teritorijalni integritet moderne makedonske države (na Severnu Makedoniju niko ne može da računa za njene velike projekte). Ova država se promenila i uticala na mnoge stvari u sebi i sada je zemlja za primer koja je sprovela niz reformi i deblokirala svoj evroatlantski put, koji je krunisan punopravnim članstvom u NATO.

Parada integracija Zorana Zaeva i snažan međunarodni angažman doveli su do potpisivanja Sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, donet je zakon o poboljšanju upotrebe jezika drugih etničkih zajednica. Potpisan i sproveden Prespanski sporazum sa Grčkom. To je rezultiralo deblokadom evroatlantskih integracionih procesa.

Projekat će postaviti temelje za participativni pristup izradi nove Strategije NVO za period 2021-2023. Takođe, projekat će doprineti realizaciji aranžmana za sprovođenje Zajedničkog akcionog plana za borbu protiv terorizma za Zapadni Balkan koji su Crna Gora i EU potpisale u novembru 2019. godine. Suzbijanje nasilnog ekstremizma, usvojen u februaru 2020. godine, uključujući i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je izmenjen u decembru 2019. godine. Prema poslednjem popisu stanovništva (2011. godine), Crna Gora je imala 620.145 stanovnika.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, Crna Gora je postigla određeni napredak i nivo pripreme u okviru članstva u EU po pitanju ove teme, posebno u pogledu rezultata u represiji i prevenciji korupcije. Slično tome, crnogorske vlasti su umereno radile u borbi protiv organizovanog kriminala adresirajući preporuke EU iz 2020. godine, posebno u poboljšanju pristupa agencijama za provođenje zakona ključnim bazama podataka i povećanju broja istražitelja i stručnjaka u ključnim oblastima. Štaviše, EU je napomenula da je potrebno dalje poboljšati evidenciju o zapleni i konfiskaciji imovine i pravosnažne sudske odluke u slučajevima korupcije, uz potrebu da se preispita pravni okvir u oblasti prevencije korupcije kako bi se rešila identifikovana pitanja kroz njegovu primenu kao i da poboljša rezultate u represiji i prevenciji korupcije. Štaviše, rodno zasnovano nasilje, posebno nasilje u porodici, nažalost ostaje ozbiljno i trajno krivično, društveno i javnozdravstveno pitanje. Samo u 2020. godini kao krivična dela registrovano je 265 slučajeva nasilja u porodici i dalje 2 133 kod prekršajnih sudova, prema podacima EU.

Što se tiče migracija, dolazak neregularnih migranata opao je za 60 odsto u odnosu na 2019, sa 3149 migranata uhapšenih u 2020, navodi se u Izveštaju EU. Uprkos kapacitetu Crne Gore da upravlja mešovitim migracionim tokovima, i dalje su potrebni kontinuirani napori kako bi se izašlo na kraj sa migracionim pritiscima.

Rezultati parlamentarnih izbora 2020. godine uključivali su promenu vladajuće koalicije, transformaciju dinamike između izvršne i zakonodavne vlasti sa akcentom na pitanja verskih zajednica i etničke pripadnosti koja su sama po sebi dominirala političkom agendom u Crnoj Gori tokom 2021. U decembru iste godine, izborima 42. Vlade Crne Gore, značajno je smanjen broj ministarstava, sačinjavajući Vladu uglavnom od nepolitičkih eksperata. Formiranjem Vlade, Skupština je formirala i novi Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu, čiji je mandat da predloži zakonodavne reforme do kraja 2021. godine, a na učešće su pozvane tri organizacije civilnog društva. Crna Gora je na putu ka članstvu u EU, zbog čega je EU definisala sedam ključnih preporuka za ovu državu. To uključuje definisanje svrhe i uspostavljanje minimalnih zahteva za sve srednjoročne vladine planske dokumente; objaviti pomenute dokumente na internet stranici Vlade u cilju postizanja veće transparentnosti; razviti koherentan srednjoročni budžetski okvir sa jasnim vezama između vladine politike i resursa; definisanje i uspostavljanje pravila koja zahtevaju konkretniju analizu i izveštavanje o nivou implementacije ključnih zakona u Crnoj Gori; jačanje unutrašnjih kapaciteta GSG-a da pregleda sadržaj nacrta vladinih politika radi usklađenosti sa prethodnim obavezama i prioritetima; organizacija postojećih resursa MF radi boljeg praćenja sektorskih politika i razmatranja procena fiskalnog uticaja novih predloga politika; i dalje razvijati Program pristupanja Crne Gore koji bi uključivao konkretnije prioritiziranje aktivnosti na nivou Vlade.

Što se tiče civilnog društva u Crnoj Gori, njegova uloga je prepoznata i promovisana, iako je postojeći pravni i institucionalni okvir potrebno dalje unapređivati u cilju jačanja mehanizama konsultacija i saradnje između državnih institucija i organizacija civilnog društva, posebno u pogledu EU integracije. Vlasti Crne Gore nisu usvojile zakon o volontiranju koji bi mogao promovisati i regulisati volonterski rad u OCD i povećati njihove ljudske resurse. Strategija za unapređenje okruženja za NVO je istekla pošto je njen vremenski okvir bio 2018-2020 i stoga je treba zameniti novom. U 2020. godini, većina ministarstava je imenovala članove OCD u radnu grupu za izradu zakona i državnih strategija u svojim oblastima, ali čak ni tada, nisu sva ministarstva vodila javne konsultacije tokom izrade zakona iako imaju zakonska pravila finansiranja koja postoje, nisu sve vlade ministarstva su objavila pozive sa kojima će dodeliti grantove OCD. Takođe, Savet za saradnju organa državne uprave i nevladinih organizacija je telo koje čini jednak broj državnih funkcionera i predstavnika OCD i do suspenzije zbog promene vlasti 2020. godine održao je tri sednice. Važno je napomenuti da pravila za javno finansiranje OCD u Crnoj Gori predviđaju da se za civilno društvo izdvaja najmanje 0,5% državnog budžeta, a da se za 2021. godinu preraspodijeli 4,6 miliona eura.

Relevantne strategije:

Nacionalna strategija održivog razvoja do 2030. godine

Strategija razvoja nevladinih organizacija 2014-2016

Strategija saradnje Vlade Crne Gore i nevladinih organizacija

Relevantne institucije za izveštavanje o navedenim pitanjima i temama: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Ujedinjene nacije, Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore, Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija – Uprava za saradnju sa NVO, Civilno društvo EU i Crne Gore Zajednički konsultativni komitet (JCC)

Projekat će direktno doprineti razmatranju mišljenja Evropske komisije o obezbeđivanju povoljnog okruženja za civilno društvo. Pored toga, projekat će podržati postizanje ciljeva postavljenih u spoljnopolitičkoj strategiji Bosne i Hercegovine 2018-2023, koji uključuju: punopravno članstvo u EU, aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO-u, borbu protiv terorizma, saradnju na regionalnom nivou. nivo, te bilateralnu i multilateralnu saradnju. Tokom projektnog perioda, zemlja će usvojiti Strategiju razvoja civilnog društva i prateću strategiju i okvirni akcioni plan za prevenciju i borbu protiv terorizma čemu će projekat direktno doprineti. Posljednja strategija za borbu protiv korupcije za Bosnu i Hercegovinu je ona sa vremenskim okvirom 2015 – 2019. i potrebno je kreirati novu. Pored toga, projekat će biti u skladu sa akcionim planom Jednakosti spolova 2018-2022, kao i akcionim planom o ženama, miru i bezbednosti.

Prema poslednjem popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini živi 3.351.159 stanovnika, od čega 2.219.220 u Federaciji Bosne i Hercegovine (oko 62,85%), 1.228.423 u Republici Srpskoj (oko 34,79%) i u Distriktu Brčko, 83.516 stanovnika (2,37%).

Akcije bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska na jednostranom uspostavljanju paralelne institucije u BiH usporavaju proces integracije BiH u EU, što znači da ti potezi štete izgledima države da napreduje na ovaj integracioni put. Evropska komisija je u izveštajima za 2020. i 2021. navela da još uvek nedostaju konkretne akcije političkog opredeljenja državnih organa na svim nivoima vlasti u vezi sa strateškim ciljevima evropskih integracija. Najveća kočnica u ovom procesu zasniva se na činjenici da u najnovijoj političkoj krizi postoji retorika i djelovanje podjela, koje je potaknuto gore navedenim akcijama rukovodstva RS. Međutim, napravljeni su određeni koraci za postizanje 14 ključnih prioriteta, kao što su revidirana Državna strategija za borbu protiv ratnih zločina (usvojena u septembru 2020.), kao i lokalni izbori u Mostaru, takođe održani 2020. godine, prvi put od 2008. godine koji bili ključni prioritet. Ipak, Bosna i Hercegovina je još u ranoj fazi, tj. postignut je određeni nivo pripremljenosti u okviru obaveza iz članstva u EU, ali je i dalje potreban dodatni napredak i veći tempo reformi da bi se stvorio održiv napredak na evroatlantskom putu. Govoreći o 14 ključnih prioriteta, važno je napomenuti da su oni podijeljeni u grupe: demokratija/funkcionalnost, vladavina prava, osnovna prava i reforma javne uprave. Prioriteti su izbori koji se moraju sprovesti u skladu sa evropskim standardima, usvajanje pravnih tekovina EU, funkcionisanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, unapređenje institucionalnog okvira, unapređenje funkcionisanja pravosuđa, jačanje prevencije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, obezbeđujući efikasnu koordinaciju u vezi sa migracijama, zaštitu prava svih građana uključujući pravo na život i zabranu torture, omogućavanje okruženja za civilno društvo, garantovanje slobode izražavanja i medija, zaštitu i uključivanje ranjivih grupa, kao i da završi suštinske korake u reformi javne uprave. Za ovaj projekat najvažniji su sledeći prioriteti: 7. Jačanje prevencije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući pranje novca i terorizam; 9. Ojačati zaštitu prava svih građana, posebno obezbeđivanjem primjene zakonodavstva o nediskriminaciji i rodnoj ravnopravnosti; 11. Osigurati povoljno okruženje za civilno društvo, posebno podržavanjem evropskih standarda slobode udruživanja i slobode okupljanja.

Civilno društvo u Bosni i Hercegovini, kako ga percipira i međunarodna zajednica, ključna je komponenta za BiH i njen demokratski sistem, zbog čega ga javne i državne institucije moraju prepoznati i tretirati kao od velikog značaja. Civilno društvo u BiH je ključni partner za reformska poboljšanja budući da u Bosni i Hercegovini postoje 27 432 registrovana udruženja i fondacije. Što se tiče CS u BiH, mišljenje Evropske unije je da ima sve karakteristike CS u zemlji u tranziciji, sa većinom sportskih udruženja i udruženja čiji je osnovni cilj predstavljanje interesa određenih društvenih grupa. Savjeti ministara BiH potpisali su 30.11.2017. godine Sporazum o saradnji između VM i organizacija civilnog društva u BiH. Cilj ovog sporazuma je razvoj pravednog, otvorenog, pluralnog i demokratskog društva u Bosni i Hercegovini, pored opredeljenosti za saradnju na ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji. U okviru pomenutog sporazuma uspostavljeno je Savetodavno telo VM BiH kao jedna od najvažnijih karakteristika.

Ured za reviziju Institucija Bosne i Hercegovine je u 2019. godini izvršio reviziju sposobnosti institucija BiH da odgovore na obaveze u okviru Programa održivog razvoja do 2030. godine. Revidirali su rad Veća ministara BiH, Direkcije za ekonomsko planiranje BiH, ministarstava na nivou institucija BiH kao aktivnosti Agencije za statistiku BiH gde su došli do zaključaka da a) Bosna i Hercegovina nije osigurala osnovne pretpostavke za implementaciju obaveza iz Programa održivog razvoja do 2030. godine; b) stvaranje strateškog i institucionalnog okvira, kao jedna od glavnih pretpostavki za implementaciju SDG-a, i c) sistem redovnog izveštavanja i praćenja implementacije CDG-a još nije uspostavljen. Zbog navedenog, Ured za reviziju je predložio Veću ministara da usvoji strateški okvir za implementaciju SDG-a; izvršiti detaljan pregled svih planiranih dokumenata Veća Evrope BiH s ciljem ugradnje SDG-a u njega; uspostaviti funkcionalni institucionalni okvir za sprovođenje SDG-a, kao i uspostaviti sistem za izveštavanje i praćenje napretka u realizaciji SDG-a. Ured za reviziju BiH savetovao je Parlamentarnu skupštinu BiH da osigura potrebnu podršku za postizanje SDG-a, dok je Agenciji za statistiku BiH savetovano da identifikuje stvarne potrebe koje proizilaze iz obaveza Agende 2030. Dodatno, Direkciji za ekonomsko planiranje BiH savetovano je da unapredi promociju SDG kroz aktivniju saradnju sa učesnicima procesa.

Strategije:

Program reformi Bosna i Hercegovina 2021, Komisija za saradnju sa NATO-om, Veće ministara BiH

Akcioni plan Jednakosti spolova Bosne i Hercegovine za period 2018 – 2022

Indeks percepcije korupcije,

Strategija spoljne politike Bosne i Hercegovine 2018 – 2023.

Nacionalni akcioni plan Bosne i Hercegovine (NAP) za period 2018. – 2022.

Okvir ciljeva održivog razvoja u BiH

Relevantne institucije za izveštavanje o gore navedenim pitanjima u Bosni i Hercegovini su Organizacija za Evropsku sigurnost i saradnju, Ured Visokog predstavnika, Delegacija Evropske unije u BiH i Specijalni Predstavnik Evropske unije u BiH, Transparency International, Ujedinjene Nacije u Bosni i Hercegovini, Veće ministara Bosne i Hercegovine – Direkcija za ekonomsko planiranje; Veće ministara Bosne i Hercegovine – Savetodavno telo za saradnju sa nevladinim organizacijama, Kancelarijom za reviziju institucija BiH, Ministarstvom inostranih poslova BiH, Ministarstvom odbrane BiH, Ministarstvom sigurnosti BiH kao i resornim entitetskim ministarstvima.