Stanovništvo Severne Makedonije trenutno iznosi 1 836 713, prema Balkan Insight-u, a stanovništvo se smanjilo za 9,2 odsto tokom dve decenije. To je 185.834 manje od broja sa poslednjeg popisa. Oko 207 područja, uglavnom sela, trenutno je nenaseljeno. Iako je došlo do mnogih promena, nacionalni sastav stanovništva nije se mnogo promenio. Skoro 60 odsto su etnički Makedonci, a nešto manje od 25 odsto su Albanci. Manjine su Turci, Romi, Srbi i Bošnjaci. Ako se uzme u obzir nerezidentno stanovništvo, odnos većinske smene i u korist Albanaca (Makedonci oko 55 odsto i Albanci skoro 30 odsto). U poređenju sa prethodnim popisom iz 2002. godine, broj Albanaca je ostao konstantan, ali se smanjio broj etničkih Makedonaca. Faktor koji je mogao uticati na ove podatke je da je preko 130.000 odbilo da učestvuje u lokalnom popisu (ali su uključeni u konačan broj stanovnika). Bilo je mnogo tehničkih poteškoća i poziva na bojkot prilikom prebrojavanja, zbog navođenja sumnje na nameštanje. Rezultati nisu pokazali veliki broj Bugara u Severnoj Makedoniji, broj ljudi koji su se izjasnili kao Bugari je nešto veći od 3.500 (oko 1.500 na prethodnom rekordu).
Bugarska vlada svoju tvrdnju o više od 100.000 Bugara potkrepila je činjenicom da je veliki broj pasoša dala građanima Severne Makedonije od ulaska u EU. Tvrdi se da je bugarska manjina bila podvrgnuta represiji, ali se široko sumnja da je većina ljudi uzela bugarske pasoše iz praktičnih razloga vezanih za EU i lakšeg putovanja. Bugarska blokira početak pristupnih pregovora Severne Makedonije i Evropske unije. Zbog novih vlada u obe zemlje i činjenice da je problem zasnovan na istorijskom sporu, postoji nada za budući kompromis.
Novi premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i novi premijer Bugarske Kiril Petkov izrazili su nadu u bolju saradnju dve zemlje. Ultimatum prethodne bugarske vlade sa premijerom Bojkom Borisovim tražio je da Severna Makedonija prihvati da su i makedonska nacija i makedonski jezik bugarskog karaktera i da imaju svoje nasleđe. Ovo takođe utiče na bezbednost u toj oblasti, posebno zbog bugarske vlade. Potencijalni kompromisi mogli bi da izazovu probleme u Bugarskoj, a dve od četiri koalicione stranke odbijaju inicijativu premijera Petkova koja ide u pravcu kompromisa sa Skopljem.
Prema IFMES-u, povećani su izazovi i pretnje u Severnoj Makedoniji. Posle dugotrajnih i složenih pregovora, politički lideri Severne Makedonije su u junu 2016. godine (Pržinski sporazum) postigli sporazum o prevazilaženju dugotrajne političke krize. To je prouzrokovano nezakonitim prisluškivanjem preko 20.000 građana i režimskom pljačkom preko pet milijardi evra javnog novca, održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2016. godine uz ispunjenje nekih preduslova. Očišćena je izborna lista sa viškom od čak 330.000 birača i uspostavljena odgovarajuća medijska regulativa (obezbeđen jednak pristup i tretman u medijima svim političkim subjektima koji učestvuju u izbornom procesu umesto pune medijske hegemonije). Političke, diplomatske i šire društvene paradigme u Severnoj Makedoniji počele su da se menjaju pre šest godina kada je Zoran Zaev pokrenuo talas demokratske i mirne promene vlasti, što je dovelo do nove i pozitivnije situacije.
Ranije pomenuto nezakonito prisluškivanje nekih od državnih službenika u oblasti bezbednosti i kontraobaveštajne delatnosti prisluškivalo je blizu 4.300 telefonskih brojeva bez pribavljanja sudskih naloga, direktno ili indirektno oštetilo više od 20.000 ljudi. Ispitujući nezakonite radnje vlasti, treba pomenuti i bivšeg premijera S. Makedonije Nikolu Gruevskog, koji je osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalne kupovine luksuznog automobila vrednog 600.000 evra i trenutno je u bekstvu.
Članstvo u NATO zaokružuje makedonsku državnost. Ona garantuje opstanak i teritorijalni integritet moderne makedonske države (na Severnu Makedoniju niko ne može da računa za njene velike projekte). Ova država se promenila i uticala na mnoge stvari u sebi i sada je zemlja za primer koja je sprovela niz reformi i deblokirala svoj evroatlantski put, koji je krunisan punopravnim članstvom u NATO.
Parada integracija Zorana Zaeva i snažan međunarodni angažman doveli su do potpisivanja Sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, donet je zakon o poboljšanju upotrebe jezika drugih etničkih zajednica. Potpisan i sproveden Prespanski sporazum sa Grčkom. To je rezultiralo deblokadom evroatlantskih integracionih procesa.
